Историјат

Историјат

Никола Вукићевић, наш цењени педагог, новинар и директор Учитељске школе предлаже да се у Сомбору отвори забавиште.
Никола Вукићевић је 23. септембра 1883.године отишао у Будимпешту да се упозна са „устројством" тамошњих забавишта како би по узору на њих сомборској општини дао предлог за оснивање истих. Припрема за отварање забавишта ће трајати више од годину дана јер поред новца требало је обезбедити и дозволу званичних власти. 
На оцеве, у недељу 22. децембра 1885.године отворено је прво наше забавиште са скромном, али значајном свечаношћу. Госпођица Олга Павловић је, како би ми то рекли, на конкурсу изабрана за забавиљу и послата у Будимпешту да заврши течај. Госпођица Павловићева, пробавивши годину дана у Будимпешти, положила је испит за забавиље са одличним успехом и вратила се у Сомбор да дуг свој врати честитој сомборској општини. 
Општина Сомборска опуномоћила је Месни школски одбор да опреми забавиште играчкама, училима и намештајем и када је све то готово и спремно било „16. децембра почело је уписивање деце од 4 до 6 година. У свечано украшеној дворани забавишта у улици Златна греда сакупило се после 11 часова одабрано друштво". Ученици учитељске школе су одржали пригодан програм а „беседу" је одржао Никола Вукићевић, управитељ свих ондашњих просветних завода.
„Ове прве године било је у забавишту том 18 мушке и 20 женске, свега 38моро деце. Деца су се ова под руковођењем искусне забавиље, госпођице Олге Павловић, сваки дан изузимајући одређене полудневене одморе и празнике, по три часа пре и два часа послеподне, пријато забављала...."
Забавиште је посетио 1886.године др Ђорђе Натошевић и изјавио је „потпуно своје задовољство како са радом забавишта тако и са забавишним просторијама, красним намештајем и училима са којима је честита сомборска општина снабдела ово наше прво забавиште".
1946. је основан  дечји дом „Вера Гуцуња" у Сомбору за прихватање деце палих бораца. Ко је била Вера Гуцуња?
Рођена је 31. јануара 1917.године у селу Поповцу, у породици Јована Гуцуње, учитеља. Студирала је право у Суботици, касније медицину у Београду. У Београду је преко тзв. Војвођанске мреже пришла напредном студенстском покрету, због чега је више пута хапшена. Борила се за побољшање животних услова студената и аутономију београдског универзитета. Била је један од организатора омладинско-културног привредног покрета Војводине, који је у периоду 1936.-1937. био веома активна на окупљању омладине и ширењу напредних идеја међу радничком и школском омладином свих националности. Због проширења активности на околна села, нарочито Стапар и Сивац, у Сомбору се 1937.године формира обласни одбор. Рад ове напредне организације је угушен и од тада почиње прогањање Вере Гуцуње и њене породице, због чега она наставља илегалну активност у другим местима Војводине. 1937.године Вера Гуцуња са Лолом Рибаром учествује на међународном омладинском скупу у Паризу. Удајом за Бошка Вребалова постала је још активнија. Вера је више пута била хапшена . Августа 1941.године Вера се са својим супругом пребацила на територију Источне Србије, у Пожаревачки партизански одред, где су наставили рад на организовању партизанске болнице. 8. јануара 1944.године Вера Гуцуња је погинула за време истраге бацивши бомбу под себе. Посмртно је одликована Партизанском споменицом и Орденом заслуга за народ.

18. октобра 1958. године Народни одбор општине Сомбор донео је следеће решење:

  1. Назив установе је дечје обданиште „Вера Гуцуња" са седиштем у Сомбору, Петра Бојовића, венац број 3;
  2. Дечје обданиште „Вера Гуцуња" је установа са самосталним финансирањем;
  3. Задатак установе је заштита деце и мајки, у циљу задовољења општих потреба становништва;
  4. Основна и обртна средства установе обезбеђује оснивач;
  5. Орган управљања установе је Управни одбор од 9 чланова, које именује оснивач тако да три члана буду из редова колектива установе, укључујући и управника који је члан управног одбора по положају.

Од 20. октобра 1958.  управник је Менарски Софија.

1963. године извршена је интеграција дечјег обданишта са управом дечјих вртића и Пионирским домом „Мита Васиљевић" у Сомбору и фирма је остала дечје обданиште „Вера Гуцуња".

1966. године дечје обданиште је променило назив у Дечји вртић „Вера Гуцуња", а 1973. од 01. јануара Дечјем вртићу су припојене и Дечје јаслице „Ружица Рип", а фирма је гласила Дечји вртић „Вера Гуцуња", Сомбор.

У овако јединственој Радној организацији резултати су били видни. Материјална база установе се побољшавала. Самоуправна интересна заједница за предшколско образовање и васпитање финансирала је потребе васпитно - образовног рада.